sr
Книги
Lara Đorđević

Boja beskraja

Lenka Mihajlović već godinama traži utočište u umetnosti. Iz beogradskog kruga pesnika i slikara odlazi u Pariz, a zatim je nemirni duh vodi u Beč na izložbu njenog prijatelja Pavla Jovanovića.
Proslavljeni srpski slikar postaje Lenkin vodič kroz glavni grad Austrougarske monarhije, kroz njegove palate i predgrađa u kojima ideje i strasti klijaju i trule, a secesija doživljava procvat i pad. Lenka upoznaje umetnike željne da se otrgnu iz čvrstog stiska tradicije, umetnike koji tragaju za novim. Ali njen prijatelj Pavle je suviše krut i predvidiv, nasuprot ekscentričnom Gustavu Klimtu i kontroverznom Rudolfu Štajneru. U tom klupku intelektualnih konflikata i kompromisa Lenka će biti upletena u događaje sa nepredvidljivim posledicama, događaje koji će joj pomoći da na nov način sagleda sebe i preispita svoje životne stavove.
Vodeći nas kroz umetnička stremljenja Beča, Pariza i Beograda početkom 20. veka, Lara Đorđević priča o neizbežnim suprotnostima i životnim prekretnicama, i granicama koje je teško preći čak i onda kada stari život više nije dovoljan.
„Prvi put se oslikava mogući karakter i status čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, ali i naučnika, političara, industrijalaca, slikara i glumaca koji su bili njegovi naručioci i modeli.“ Jasna Marković, istoričar umetnosti
„Junakinja Lenka Mihajlović izrasta u pravi simbol jedne epohe. S mnoštvom izuzetnih detalja iz istorije i znalački ispripovedanih likova, sve je u romanu nenametljivo i skromno, a opet veliko i značajno.“ Bratislav Petković, dramski pisac i reditelj
421 бумажная страница
Издательство
Laguna

Впечатления

    Verica Zivadinovicделится впечатлением18 дней назад
    🔮Мудро
    💡Познавательно

    Moćna knjiga koja traži pažnju i razumevanje

Цитаты

    Verica Zivadinovicцитирует20 дней назад
    Душа је врхунска мекота и нежност, искра Бога у нама, сам живот. Борави у лепоти свакодневице. Спора је и склона фантазији. Заноси се тужним причама, сетним мелодијама и бескрајно дуго зури у прошлост. Тешко се покреће и не воли промену. Ако се ослонимо само на њу, еонима ћемо путовати тамо где ћемо свакако стићи. Дух је душин пар. Стециште је протераних осећања, прогнаних мисли, неизговорених речи. Дух носи своје демоне, а то неодољиво привлачи душу која у њих опчињена гледа. Развијамо га тако што га прочишћавамо и оплемењујемо, јер само он може да покрене душу. Он стреми висинама, постигнућу, немиран је, непрекидно жуди за променом. За добар раст нужна је равнотежа духа и душе. Ако превлада душа, путовање ће се продужити унедоглед, а друм ће бити препун глиба. Ако дух сувише узлети на рачун душе, стремљења ће му бити беживотна, па му лет неће бити дуг. Дух се развија учењем, а најбољи другови су му књига и искуство.
    Verica Zivadinovicцитирует24 дня назад
    Једина права човекова дужност јесте искреност према себи, али несвесном човеку немогуће је да буде искрен. Како очекивати узвишеност од онога који зна само за најосновније потребе са којима се поистовећује? Како се надати искрености од човека који не познаје праву природу личних уверења, навика и уобразиља, чврсто их се држи и љуто их брани као неодвојиви и суштаствени део сопства?
    Verica Zivadinovicцитирует19 дней назад
    Ни душа ни судбина не могу се надмудрити, једино можете да посматрате и потрудите се да разумете мистерију која вам обликује пут.

На полках

    Laguna
    Laguna
    • 963
    • 4K
    Vladan Radojicic
    Романи
    • 704
    • 15
    Prof.A.Ristić
    Domaći pisci
    • 41
    • 11
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз