Zoran Milekić

Austrijanka

Roman o Diani Budisavljević, zaboravljenoj heroini Drugog svetskog rata
Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi.
Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor.
Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla.
„Zahvalnost i divljenje koje podvig Diane Budisavljević budi inspirisali su Zorana Milekića da ovim romanom doprinese očuvanju uspomene na ovu izuzetnu heroinu. Verujem da će roman Austrijanka zbog filmičnosti biti pretočen u potresnu televizijsku seriju o ženi za koju decenijama nisu znali čak ni oni čije je živote otela iz surovih kandži smrti i spasla ih kad spasa i nade nigde nije bilo.“ Tihomir Stanić
351 бумажная страница
Издательство
Laguna

Впечатления

    b6882281692делится впечатлением2 месяца назад
    💀Страшно
    🔮Мудро
    🎯Полезно
    🚀Не оторваться

    Danijela Canićделится впечатлением12 дней назад
    👍Советую

    Marija Đurđevićделится впечатлением2 месяца назад
    👍Советую
    💀Страшно
    💧До слез

Цитаты

    b6882281692цитирует2 месяца назад
    – У овој држави, драга Диана – устаде Бреслер од стола – живот људски вриједи колико и прашина. Сви можемо завршити у Јасеновцу.

    Диана осети како јој језа проструја телом. Човек је тако крхко биће, а истовремено и чврсто попут челика. Шта је она, прво или друго?

    То сазнање доносе тек искушења.
    b6882281692цитирует2 месяца назад
    Не дај ме, мајко…“ Како је… то тешко гледати сваког дана… Дјеца умиру, носе их, сахрањују, бог зна гдје. За њихова имена није их брига, само бројеви… Сад су престали и да броје. Безимена дјеца, то ће остати. Ни мајке, ни оца, ни сестре, ни брата… Ни ријечи утјехе, ни гроба, ничега. Само ужасна смрт.
    b6882281692цитирует2 месяца назад
    „Равно на гробље.“ Често писана опаска кад се за децу више ништа не може учинити!

    Равно на гробље…

На полках

    Laguna
    Laguna
    • 992
    • 4.1K
    Vladan Radojicic
    Романи
    • 732
    • 16
    Dajana Lazic
    1
    • 229
    • 4
    Zorica Šmigić
    Andja
    • 151
    • 2
    Mirjana Avramov
    Domaći autori
    • 40
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз