Filip Metizak

24 sata u starom Rimu

Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika.

Upoznajte pravi Rim tokom uzbudljiva dvadeset četiri sata iz života njegovih stanovnika: od sveštenice do bludnice, od roba do senatora, od vestalske device do stražara — obični građani koji živopisno predstavljaju taj drevni grad.

Vratite se načas u stari Rim i provedite jedan dan s ljudima koji su tamo živeli.

Godine 137. naše ere Rim je na vrhuncu moći; bogatstvo i procvat prožimaju carstvo, a grad je simbol kulture i učenja. Prosečan Rimljanin ne vidi sve te dobrobiti, niti mnogo mari za proširenje teritorije, velelepne građevine i uzvišene ideale. Za većinu stanovnika život je težak, a svaki dan predstavlja izazov za sebe.

U ovoj knjizi otkrivamo kakav je jedan dan u Rimu tako što provodimo dvadeset četiri sata s njegovim stanovnicima. Svakog sata upoznajemo novog Rimljanina — senatore i robove, sveštenice i bludnice, stražare i pralje — i stvaramo višeslojnu sliku rimskog društvenog bića. Šta nam životi običnih ljudi — građana svih uzrasta i iz svih društvenih slojeva — mogu reći o samom Rimu?

Otkrijte šta se događalo kada je vestalska devica bila poročna i zašto je bilo protivzakonito razgovarati s astrologom o caru — upoznajte pravi Rim za jedan dan oslanjajući se na najvažnije što taj grad ima — na njegove ljude.
472 бумажные страницы

Впечатления

    Jovana Ostojićделится впечатлением2 года назад
    👍Советую
    🔮Мудро
    💡Познавательно
    🎯Полезно
    🚀Не оторваться

    5/5

    Magrit Danaramaделится впечатлением2 года назад
    👍Советую
    💡Познавательно

    Veoma pitko i zanimljivo!

    Milicaделится впечатлениемв прошлом году
    👍Советую

    Zanimljiva, isprva nešto monotonija, ali mi je do kraja baš prijalo.

Цитаты

    Jovana Ostojićцитирует2 года назад
    Čoveku možete da verujete jedino ako ste s njim večerali.
    Jovana Ostojićцитирует2 года назад
    Najgori su oni ljudi koji, tek što su savladali prve osnove znanja, lažno sebi umišljaju da su se oboružali istinskim znanjem.
    Jovana Ostojićцитирует2 года назад
    No iako su krivi oni koji ne pokazuju čak ni toliko zahvalnosti da potvrde da su dužni, podjednako smo krivi i mi sami. Smatramo da su mnogi ljudi nezahvalni, a ipak to osećanje budimo u mnogima jer u jednom trenutku žestoko i puni prekora tražimo da nam se ponešto i uzvrati, u drugom smo nestrpljivi i žalimo što smo išta i dali, a katkad smo zlovoljni i u stanju da zamerimo i najmanju sitnicu. Ophodeći se tako, uništavamo svako osećanje zahvalnosti ne samo nakon što smo nešto dali već još i dok to dajemo.

На полках

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз