Jasminka Petrović

35 kalorija bez secera

    Jasna Prokovićцитирует3 месяца назад
    „Mada ja još uvek ne kapiram što o tome nisi ranije pričala? Ne razumem šta je to tako strašno...” – Bata je gledao majku širom otvorenih očiju.

    „Šta ja znam, ljudi različito reaguju na istinu”, pokušala je ujna da mu objasni. „Istina ponekad može da bude veoma opasna. Začas napravi dar-mar u nečijem životu. Opet, s druge strane, istina može da oslobodi nevinog iz zatvora, da pomiri posvađane, da spreči bolest...”
    b3681163958цитирует2 года назад
    Jovana je zatvorila oči. Nije mogla da gleda kako vilin konjic panično udara o staklo i pokušava da izađe iz tegle. Hoće li već jednom neko da otvori taj poklopac i pusti je napolje?
    Milicaцитирует2 года назад
    Jedino joj je gladovanje davalo mogućnost da bar o nečemu sama odlučuje.
    Milicaцитирует2 года назад
    Ne znam više ni ko sam, ni šta sam. Šta volim, a šta ne volim, Čak ne znam ni koja muzika mi se sviđa. Roditelji me ne razumeju. Misle da sam razmažena. Ne znam kako da im dokažem da to nije tako.
    Milicaцитирует2 года назад
    ANOREKSIJA JE OZBILJNA PSIHIČKA BOLEST.
    hekeboj708цитирует19 дней назад
    Samostalnost se doživljava kao izdaja i strogo se osuđuje.
    Jasna Prokovićцитирует3 месяца назад
    Otkako je tata otišao u Rusiju, mama je postala zahtevna i stroga. „Tara, ako ljudi otkriju tvoje slabosti, vrlo brzo će te zgaziti, kao bubašvabu”, imala je običaj da joj kaže. „Zato osmeh na lice i napred. Šta koga briga kako se ti osećaš?”

    Ujna je svoju decu učila drugačije: „Čoveče, reci šta te muči, ne mogu ja da gledam u pasulj da li si ljut ili si gladan. Zašto imaš usta ako ne da govoriš i jedeš?”
    b5144798391цитирует9 месяцев назад
    sve ode u pizdu materinu
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Trebalo je da bude operska diva, ali je postala nešto još uzvišenije, umetnica života. Ona mi je poklonila čudotvorni ključ. Sad mogu da pustim u svoje srce sve one koje volim.
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Nije više želela da bude „školjka koja hoda”. Htela je „svoje parče slobodnog neba”.
    b3804918917цитируетв прошлом году
    „Volim kale”, najzad se setila Tara. „Tako su elegantne zbog svojih dugih stabljika. Deluju otmeno, a opet su nežne i osetljive. Sviđa mi se i ta kombinacija boja: belo-žuta
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Bolesti uvek idu iz glave
    b3804918917цитируетв прошлом году
    U poslednje vreme potpuno je izgubila smisao za humor. Tačnije rečeno, izgubila je smisao za život. Postala je senka
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Dragi moji, nema odrastanja bez rvanja s roditeljima
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Ponekad je strah od bola veći nego sam bol
    b3804918917цитируетв прошлом году
    I najednom, iz Tarinog srca poletelo je jato belih ptica. Veselo su mahale krilima i ispuštale radosne zvuke iz zlatnih kljunova
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Ali negde duboko u sebi osetila je blagi treptaj radosti
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Ovo je tako iscrpljujuće... Koliko nam je još ostalo do kraja ovog paklenog puta? Dve godine, osamsto kilometara ili još pet hiljada hektolitara suza. Koja je uopšte jedinica za merenje bola?“
    b3804918917цитируетв прошлом году
    ... ali kontrolu nad hranom neće tek tako ispustiti
    b3804918917цитируетв прошлом году
    Kad ti zatvore vrata, ti otvori prozo
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз