Laguna

Laguna
1.1KКниг4.5KПодписчиков
Izdavačka kuća Laguna osnovana je aprila 1998. godine. Od skromnih početaka sa nekoliko objavljenih naslova za godinu dana došli smo do produkcije od preko tri stotine objavljenih naslova godišnje te sa pravom možemo reći da smo jedna od najvećih izdavačkih kuća ne samo u zemlji, već i u čitavom regionu.
    Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    „Prvi put čitam knjigu koja traži posle čitanja, još čitanja…Ako je čita običan čovek, dakle čitalac, a njih će biti najviše, reći će: ʼOva je knjiga, čini mi se, pisana samo za mene…i baš mi je potrebna.ʼ I biće da je u pravu.Ako je čita neko iz nauke, možda će reći: ʼJa sam mnogo od ovoga znao…ʼ, a kad se malo zamisli dodaće: ʼMnogo od ovoga nisam znao…ʼ, a na kraju će, možda, zaključiti: ʼNišta veće nema od ljudskog neznanja.ʼAko je čita neko ko se, kao ja, bavi rečima, reći će: ʼDok čitam ovu knjigu imam utisak da ona čita meneʼ… a na kraju će, kad sklopi korice, sve svoje utiske sigurno svesti na samo jednu tačnu rečenicu: ʼGde idu reči, tamo ide i duša…ʼ“Miloje Radović, pesnik„Kako vidimo iz razgovaranja Lice bez maske, inteligencija srca ima snagu da nas usmeri ka putevima na koje inteligencija uma nikad ne bi ni pomislila.“Prof. dr. Vuk Stambolović
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    „Knjiga priča Milana Ružića forenzička je slika našeg vremena. Ona je svedočanstvo života koji nas polako i sigurno vodi u beznađe ako se ne prizovemo pameti i ne stanemo u odbranu osnovnih vrednosti vekovnog postojanja. Ružić je od onih ljudi koji su od davnina branili zemlju rečima u pričama i knjigama vrednim kao narodne krštenice. Nema velikog i značajnog pisca u srpskoj književnosti koji nije svoj literarni vrh dosegao knjigama priča o nama. Ružić ispisuje svoja neskrivena i iskrena poimanja tradicionalnog sveta sa osećanjem da je svaka reč značajna u odbrani života našeg naroda.“— Duško Kovačević„Ružić nas uvodi u preobražavanje pejzaža, mijenja vidljivi svijet u nevidljivi da bi ono u šta gledamo bilo pretvoreno u lične znakove, metaforičko dešifrovanje svijeta. On je pisac šetač koji pišući ostavlja tragove čije značenje osjećamo kao piščev lični svemir gdje je svaki korak neponovljivo približavanje cilju, konačnosti, a metafore rastjeruju maglu u kojoj ideju kraja lako pretvaramo u beskraj. Sve je u ovim pričama snažno doživljeno i čuju se koraci pisca koji šeta raspet između ubogih srpskih staza i beskrajnog neba. Da nebo ne bi palo na pisca, on piše i ono ostaje tamo gdje mu je mjesto.“— Emir Kusturica„Trebalo je da se Milan Ružić rodi ili nešto ranije, ili nešto kasnije, a rodio se u najnezgodniji čas kada se dobre knjige pomešane sa hiljadama drugih ne vide. Ali njegove se vide, pa gledamo kako on postaje veliki i u najteže vreme, i to knjigama, a ne pojavljivanjem na najgledanijim televizijama.“— Matija Bećković
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Džimi Dikson je povučeni tinejdžer koji skromno živi sa samohranom majkom. Svakodnevno ga maltretira lokalna družina koju predvodi nasilnik zvani Kameni. Džimi utehu nalazi u sviranju gitare, čemu ga podučava neobični lokalni bluzer Džerom Halford. Ali njegov muzički napredak budno prati tajanstvena komšinica Bibop Mama, u čijoj se kući neprestano vri jedna te ista pesma iz samo njoj znanih razloga.Kada se u Džimijevoj prilično sumornoj stvarnosti iznenada pojavi misteriozni Iluzionista, talentovani momak započeće putovanje koje će se završiti faustovskom dilemom. Da li će imati dovoljno snage da odoli više nego privlačnoj opsenarevoj ponudi?Roman Đavolski dobar bluz predstavlja omaž tvorcu delta bluza Robertu Džonsonu: ima 29 poglavlja jer je upravo toliko pesama snimio tokom svog kratkog života ovaj izvanredni muzičar, a priča o Diksonu zasnovana je upravo na legendi o Džonsonovom susretu na raskršću — čovek u crnom nudi nešto jedinstveno, ali cena je previsoka, u šta će se glavni junak vrlo brzo uveriti…„Džordž Romero, Vejlon Dženings i nečastivi na stranicama jednog romana srpskog pisca! Meni je to dovoljno.“— Žikica Simić„Svoju strast prema muzici i hororu Ivan Nešić je objedinio u furioznom romanu nadahnutom ne samo bluzom iz Delte i legendom o Robertu Džonsonu, već i najupečatljivijim pasažima žanrovskih literarnih međaša kao što su Kingovo To ili Simonsovo Leto noći. Za sve ljubitelje čiste, duboke misterije i strave!“— Goran Skrobonja
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Potresna zatvorska ispovest čoveka koji je trećinu života proveo iza rešetakaOdrastao sa ocem alkoholičarem koji ga je fizički zlostavljao, Đorđe Vasiljević je devedesetih godina kao dečak bio prepušten sam sebi i beogradskom asfaltu. S trinaest godina je upoznao majku, za koju je mislio da je mrtva, i preselio se kod nje. „Kada sam uz njenu pomoć prestao da se plašim Leke, tiranina, svog oca, prestao sam da se plašim bilo koga.“Na ulici je dobio nadimak Atila i počeo da se upušta u sve ozbiljniji kriminal: krađe, iznude, razbojništva. Kako sam priznaje, od 317 članova Krivičnog zakona Republike Srbije koji se bave opisom krivičnih dela i sankcija on je prekršio 122. Svojevremeno proglašen najinteligentnijim srpskim osuđenikom sa količnikom inteligencije 147, Đorđe Vasiljević proveo je iza rešetaka trinaest godina, tokom kojih mu se rodilo troje dece, a po izlasku iz zatvora i četvrto.Dosije Atila je potresan i neobično umešan spoj književne imaginacije i dubokog uvida u izvore nasilja jedne izgubljene generacije odrasle u zemlji bez nade i iluzija. To je ujedno i ličnim iskustvom obojena analiza kazneno-popravnog sistema Srbije, u kojem se ogleda celo društvo ogrezlo u kriminalu i korupciji. Posebnu boju ovom uzbudljivom autobiografskom romanu daje lik žene koja svojom bezuslovnom ljubavlju i požrtvovanošću otvara put nade i iskupljenja.
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    (…) Prateći naporedo istoriju i kulturu našeg naroda, mogli smo videti koliko su istorijske prilike bile nepovoljne za razvoj kulture. Pa opet, kultura je svemu odolevala, održavala se, davala stvaralačke rezultate. U svim vremenima otkad možemo pratiti istoriju srpskog naroda pronalazimo svedočanstva o kulturnom životu i bogate ostatke duhovnog stvaralaštva. Iako je mnogo toga što je stvoreno nepovratno izgubljeno, i ono što je ostalo uverljivo govori da je kulturno stvaranje u mnogim granama bilo stalno i stabilno. Taj vitalizam predstavlja jedno od osnovnih obeležja srpske kulture uzete u celini. (…) Kao kultura malog naroda, koji je istorija toliko sputavala, toliko puta dovodila na rub egzistencije, srpska kultura je stvorila vrednosti od kojih najveće nisu samo nacionalne već ulaze i u svetsku riznicu. Od nastanka do savremene epohe ona se i po težnjama, i po oblicima i izrazu razvijala kao deo evropske i svetske kulture.„Ova će knjiga biti verni pratilac svima koji krenu na put upoznavanja sa srpskom kulturom jer će u njoj naći mnogo više od činjeničnog znanja o istorijskim događajima i pojedincima. Ona će ih usmeriti ka pulsirajućem središtu srpske kulture čije je damare pažljivo uho istoričara književnosti Jovana Deretića osluškivalo prateći njihovo oglašavanje u dugom trajanju onih procesa koji su oblikovali sudbinu srpskog naroda.“— Prof. dr Zorica Nestorović
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Završetak sage o KatićimaDejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar.Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma.„Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“— Dragan Nedeljković„Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ — Slobodan Kalezić
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Potresna zatvorska ispovest čoveka koji je trećinu života proveo iza rešetakaOdrastao sa ocem alkoholičarem koji ga je fizički zlostavljao, Đorđe Vasiljević je devedesetih godina kao dečak bio prepušten sam sebi i beogradskom asfaltu. S trinaest godina je upoznao majku, za koju je mislio da je mrtva, i preselio se kod nje. „Kada sam uz njenu pomoć prestao da se plašim Leke, tiranina, svog oca, prestao sam da se plašim bilo koga.“Na ulici je dobio nadimak Atila i počeo da se upušta u sve ozbiljniji kriminal: krađe, iznude, razbojništva. Kako sam priznaje, od 317 članova Krivičnog zakona Republike Srbije koji se bave opisom krivičnih dela i sankcija on je prekršio 122. Svojevremeno proglašen najinteligentnijim srpskim osuđenikom sa količnikom inteligencije 147, Đorđe Vasiljević proveo je iza rešetaka trinaest godina, tokom kojih mu se rodilo troje dece, a po izlasku iz zatvora i četvrto.Dosije Atila je potresan i neobično umešan spoj književne imaginacije i dubokog uvida u izvore nasilja jedne izgubljene generacije odrasle u zemlji bez nade i iluzija. To je ujedno i ličnim iskustvom obojena analiza kazneno-popravnog sistema Srbije, u kojem se ogleda celo društvo ogrezlo u kriminalu i korupciji. Posebnu boju ovom uzbudljivom autobiografskom romanu daje lik žene koja svojom bezuslovnom ljubavlju i požrtvovanošću otvara put nade i iskupljenja.
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    „Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo.Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine.„Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline.„U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“.„Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume!— Ljiljana Šop
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnostRoman o mom LisabonuIspričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokainaAutorka Ljubavi u doba kokaina donosi nam još jednu zastrašujuću ljubavnu priču napisanu po istinitim događajimaUpoznala sam ga prvog dana srednje škole. Goran je bio četvrta godina, i ceo dan mi nije izlazio iz glave. Bio je lep, visok i zgodan, a bledo mršavo lice ne samo da ga je činilo otmenim već je isticalo krupne crne oči, izražene jagodice i pune crvene usne. Posle škole mi je prišao i izgovorio: „Sad si moja.“U dubini Banjičke šume, daleko od trim-staze, imali smo svoj panj. Tu sam popušila prvu cigaretu, popila prvo pivo, prvi put dozvolila Goranu da gurne ruku pod moju majicu. Tu, na tom panju, izgovorila sam „da“ kada me je pozvao da idemo kod njega. Goranova soba izgledala je kao da ne pripada stanu u kojem se nalazi. Zidovi su bili tamnosivi, ormar, radni sto i krevet crni, a roletne spuštene. Zapalio je crvenu sveću i tek tada sam videla da na zidu piše: „Čini šta ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.“ Na slikama pored natpisa bile su lobanje jarca, pentagrami, naopako okrenuti krstovi… Osetila sam neki nemir u stomaku, a unutrašnji glas mi je govorio: „Beži odavde.“ Ali me je glad sprečila u tome. Neutoljiva glad za Goranom, koja me je s vremenom potpuno preobrazila. Nisam više bila nežna, slaba, ranjiva devojčica.Lik u ogledalu mi se nasmešio i zadovoljno namignuo. Crna duga ravna kosa, potpuno bela koža, oči uokvirene crnim i usne kao krv crvene odavali su moć. Obukla sam crnu mini-haljinu, crne mrežaste čarape, crne salonke, zamahnula kosom i, iskoračivši iz svoje stare ljušture, izašla iz stana. Ritmički bat flekica na tankim visokim štiklama odzvanjao je hodnikom zgrade i podsećao na zvona koja pozivaju na misu. Na moju prvu crnu misu…
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Roman o devojčici koja ne voli granice.Ljubav je kao klima u tatinim kolima kada dođe zima: upali on grejanje, ali se kola zagreju tek ispred škole; kad izađem, tek tada u njima bude toplo. Ljubav je kao klima u tatinim kolima — treba da ugreje, da, ali kada ti je to zaista potrebno. Ljubav je beskrajna potraga za toplinom.Akiko ima pegice, voli svog oca, koža joj miriše na staru hartiju i često je usamljena. Drugima deluje neobično, a život će joj se promeniti kad bude upoznala Baobaba i Marsela.Nadahnuta, poetska knjiga Stefana Tićmija novi je glas u domaćoj književnosti za decu i mlade. Opojan kao stihovi Mike Antića, bajkovito mudar poput Malog Princa, duhovit i topao kao tekstovi Igora Kolarova — roman Ja sam Akiko ulazi u niz ostvarenja koja će decenijama biti naši sagovornici.Dečja knjiga godine Međunarodnog festivala „Trg od knjige“
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Iz vazduha Bosna izgleda onakva kakva bi bila samo da nije nas. Odozgo se ne vidi zlo koje gamiže po zemlji, već samo njena nevina i na mahove divlja ljepota.Odricanje je zapravo potvrđivanje da odlaziš od nekoga ili od nečega da bi sačuvao ono dobro u sebi i da bi drugoga ili drugo sačuvao od sebe.Te sam večeri shvatio da će i moj zavičaj, i planina, i potoci, i šume, i proplanci, kao i lice moje majke, odsad za mene biti uspomena. Sve iz mog zavičaja postaće uspomena i to ne samo zato što idem u manastir, već i zbog toga što ne znam hoću li ikad više moći tamo da kročim.Proleće 1992. u Beogradu. Grad je uzavreo, košmar promena u svetu došao je na ulice, studenti protestuju dok figure nadolazećeg rata postaju opipljive. Naš junak, student teologije, čas je sam na obali razgoropađene reke, čas za govornicom s koje sve više odzvanja jeka umesto poruka. Zatečen glasovima o ratnom obruču koji se steže oko male, nekada skladne zajednice u planinskoj osami iz koje potiče, pokušava priskočiti u pomoć, da bi s preprekama na koje nailazi i sam rastao, čvrsto se držeći izbora manastirskog dvorišta, ne kao uzmaka iz sveta koliko dodira među svetovima: malim i velikim, ličnim i zajedničkim, zemaljskim i nebeskim.Snažna i potresna, ova se priča o životu, lepoti i stradanju drži vrednosti o kojima njen autor vladika Grigorije govori kada god uzme reč. Precizno i odmereno, škrtim a poetičnim slogom sročio je fragmentarnu sagu o maloj ali hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište, alegoriju o malom čoveku na udaru pošasti rata koja se kristalizirala u odu Planinici, predelu nestvarne lepote, i čovekoj spremnosti na velike odluke i dela — u roman Nebeska dvorišta.
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Sedam kilometara niže Poskokove Drage leži krševito Smiljevo, šarmantno naselje u Dalmatinskoj zagori s oko dve hiljade stanovnika, crkvom, osnovnom školom, gostionicom Bevanda (za koju zli jezici kažu da se tako zove jer u njoj ne možeš dobiti nerazblaženo vino), poštom i dve prodavnice mešovite robe. Proleće je u Smiljevu i svi zaposleni otišli su na bolovanje — da bi mogli pokupiti seno, uzorati njive, posaditi krompir. Jednog od tih dana kada selo opusti bogata mlada udovica Tatjana, čiji je suprug poginuo na nekom gradilištu u Nemačkoj, ulazi u crkvu zgodnog seoskog župnika don Stipana, bivšeg alkoholičara, da mu izjavi ljubav. Istovremeno se u selo iz Nemačke vraća bogati gastarbajter Marinko, „hrvatski emigrant“ koji je kao mladić zaglavio u zatvoru zbog pesmice Druže Tito, kupit ću ti fiću, a mercedes Anti Paveliću. U njegovu ćerku Juliju zaljubiće se simpatični ultradesničar Stanislav, pisac haiku poezije i veliki poštovalac pesnika Petra Preradovića (koji je toliko „volio Hrvatsku da mu ništa nije smetalo to da je Srbin“). Stvar se, međutim, zakomplikuje kada vesela udovica Tatjana posumnja da se Julija sastaje s njenim ljubljenim don Stipanom.Prvi roman Ante Tomića, danas nesumnjivo humoristični klasik, obiluje komičnim situacijama, duhovitim dijalozima i živopisnim likovima, zbog kojih se čita bez prekida uz gromoglasan smeh.
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna3 дня назад
    Nagrada „Meša Selimović“To je bilo vreme kada su ljudi na vlasti verovali da počinje srećna budućnost čovečanstva. Vlast su osvojili oni koji su dotad bili potčinjeni. Dok je nisu osvojili, najtvrđe su verovali u njenu pravednost, a kad su je prigrabili, poverovali su da ona daje pravo na sve i da se njome može sve.Kao i u svojim ranijim knjigama, pisac i njegovi likovi i u ovom romanu svode račune sa svojom epohom, sagledavajući svoj vek kao vreme beščašća a same sebe kao žrtve maćehinske vlasti. Pritom, Vreme vlasti nastavak je i na neki način svod piščeve „sage o Katićima“, koja je započeta još romanom Koreni 1954. godine i koja obuhvata čitav XX vek — po Ćosiću vek istorijskih poraza Srbije. „Ćosićev roman Vreme vlasti poseduje snagu remek-dela, gde su sabrani i pamet, i ljudskost, i dubina, i istančan smisao za istoriju, i globalna vizija savremenog sveta iz koje se pokušava sagledati suština ljudskog bivstvovanja. U njegovom prvom delu pratimo muke Ivana Katića, koji je, po povratku iz zloglasnog nacističkog logora Mauthauzen, u novoj Jugoslaviji dobio profesorsko mesto. Nedugo zatim, međutim, nova vlast ga hapsi i šalje na Goli otok, socijalistički logor smrti na Jadranu. Ali ni to nije kraj njegove tragične sudbine… “— Le Nouveau Quotidien„U trenutku kada su se rađale Priče sa Kolime i Arhipelag Gulag javljao se na suprotnom kraju komunističke imperije i ćiriličkog sveta još jedan pisac koji je spas video isključivo u romanu — Dobrica Ćosić.“— Žorž Niva
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna2 месяца назад
    „Pikantno, zastrašujuće, strastveno, zapanjujuće i veoma dirljivo. Očaravajuće!“— TimesPoznati istoričar Sajmon Sibag Montefjore odabrao je pisma koja su menjala tok svetskih događaja, govorila o bezvremenim osećanjima ili oslikavala epohu u kojoj su pisana. Neka od pisama su uzvišena i pružaju nadahnuće, druga su odbojna i uznemirujuća. Pojedina su izuzetna književna dela, dok su mnoga surova, gruba i jednostavno besramna. Tu su i ona erotična, kao i lascivna, dok ima i pisama koja su krajnje dirljiva.Ovaj pažljivo promišljeni izbor pisama iz svih krajeva sveta, koja datiraju sve od drevnog doba do XXI veka, prilagođen današnjem čitaocu, obuhvata ljubavna pisma ali i pozive na oslobođenje, objave rata i razmišljanja o životu i smrti. Pisci su različiti: od Elizabete Prve i Katarine Velike, preko Staljina i Pikasa do Mandele, od Fani Berni i Ejde Lavlejs preko Emelin Pankherst do Roze Parks, od Mikelanđela i Mocarta preko Puškina, Balzaka i Oskara Vajlda do Čehova, od Ramzesa Velikog i Avgusta preko Sulejmana Veličanstvenog i Linkolna do Hitlera i Čerčila.Živopisnim i pristupačnim stilom majstora pripovedanja Montefjore pokazuje zbog čega su ova pisma nezaobilazno štivo, kako mogu da razotkriju i osvetle prošlost — i obogate naš današnji život.„Zabavno i poučno. Neka pisma su istinski revolucionarna i vizionarska. Druga su veoma lična, ali sva su mali dragulji, baš kao i autorovi komentari uz svako pismo.“— Daily Mail„Izbor ovog uglednog istoričara prikazuje koliko je pismo kao medij prilagodljivo, a njegovi komentari otkrivaju zbog čega su ta pisma značajna i danas.“— History Revealed
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna2 месяца назад
    Tajne albanske mafije su istiniti zapis o vremenu zla, koje traje do danas. Knjiga se pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije.CIA, MI-6, turska tajna služba, albanski Sigurimi i turski Sivi vukovi dali su bazu za stvaranje albanske mafije, koja je kao kancer prodrla među Albance na Kosovu i Metohiji. Zavera se proširila na sve srbofobe u Jugoslaviji — tajne službe Hrvatske i Slovenije uključile su se u šverc droge i tako finansirale emigrantske političke grupacije.Hilmija Hasanagić, bivši komunistički rukovodilac, pomogao mi je da krenem u opasnu potragu za Muratom Bajrakom, „kumom“ Sivih vukova: svaki kontakt sa „izvorom“ mogao je da bude zamka i — moj kraj! Tragajući za njim, dospeo sam do Dauta Kadriovskog i Sadika Tezdogana, organizatora krijumčarenja heroina.Obaveštajac Gojko Medenica, bivši pomoćnik Aleksandra Rankovića, povezao me je s ljudima koji su mi dali dragocene podatke — tako sam sastavio listu tajnih agenata Sigurimija i krijumčara širom sveta.Zli jezici su širili trač da te informacije potiču od mog kolege s fakulteta Jovice Stanišića, šefa tajne službe Srbije, pa sam dobio epitet „tajni agent“ RDB-a. Urbanu legendu nemoguće je uništiti. Rešio sam da je iskoristim i postao sam pisac špijunskih romana. Mit da sam operativac Službe otvarao mi je vrata u inostranstvu, pa sam imao kontakte sa templarima u Americi, masonima u Nemačkoj, sufistima u Iranu, bivšim pripadnicima KGB-a u Azerbejdžanu…Tajne albanske mafije su temelj moje karijere. Razlika između špijuna i novinara je što jednom istraživanje završi u fioci, a drugom postane knjiga koju držite u ruci!Vaš Dejan Lučić
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna2 месяца назад
    Stvarni život tamošnjih stanovnika.Godina je 248. pre naše ere. U čitavoj staroj Grčkoj vlada napetost. Sve su oči uprte u grad Eleju: bliže se 133. Olimpijske igre. Održavane u čast vrhovnog boga Zevsa, one su bile mnogo više od sportskog nadmetanja — to je dobra prilika da trgovci, muzičari i ugostitelji dodatno zarade, da sponzori pokažu svoje bogatstvo, a vladari uspehe svojih sportista.Provedite godinu dana u raznolikom društvu starih Grka, koje između ostalih sačinjavaju odbegli rob, diplomata, atletičar i buduća nevesta i osetite kako kulminira uzbuđenje uoči samog takmičenja, u vreme kada običan svet zaboravlja na svoje muke navijajući za omiljene atlete i kada se po strani ostavljaju politička rivalstva jer je jedino bitna olimpijska pobeda.

    Britanski istoričar Filip Metizak, autor mnogobrojnih knjiga o narodima i junacima starog veka, a nama već poznat po naslovima 24 sata u staroj Atini i 24 sata u starom Rimu, i ovog puta slika davno doba jarkim bojama koje iskre svežinom sadašnjice. Duhovita, sadržajna i pristupačna čitaocima svih životnih doba, knjiga Godinu dana u životu stare Grčke korisno je i zabavno štivo koje će nesumnjivo obradovati sve ljubitelje zanimljive istorije.
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna2 месяца назад
    Autor bestselera Carigradski drumFuturistička priča u najboljem duhu MatriksaPošto je posle Sedmogodišnje pandemije protutnjala Islamska kontroverza i završio se Veliki haos, strah od smrti prevaziđen je tokom poslednjih desetak godina JA-oblacima, skladištima kompletnog sećanja i svih osobina jedne ličnosti, koji i posle smrti pojedinca imaju mogućnost komunikacije sa živima, kao i sa ostalim postmortem oblacima.Ali odjednom počinju da se pronose glasine o neobjašnjivom gašenju JA-oblaka. Širi se panični strah. Din, amsterdamski stručnjak za marketing, poreklom Srbin, izolovan od realnosti fizičkog sveta, dobija od korporacije u kojoj radi I-SKY zadatak da napravi kampanju za umirenje široke publike zbog širenja epidemije gašenja JA-oblaka.Uznemireni Din, do tada udobno uljuljkan u svoju izolaciju, na jednom od retkih poslovnih sastanaka uživo, upoznaje Saru, mladu ženu koja ga privlači. Kako bi joj se približio, Din s mukom savlađuje prepreke sopstvene neurotičnosti. Ispostavlja se da Sara spada u radikalne protivnike JA-Neba…
  • Nenad Ilić
    I-Sky
    • 24
    • 2
    sr
    Книги
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna2 месяца назад
    Kako sam naučila da cvetam kada se život zamrzne.„Lepo i isceljujuće koliko i sama zima. Istinski predivna knjiga.“ — Elizabet GilbertIntimno delo u kome autorka otkriva kako možemo da se staramo o sebi i oporavimo se kada nam život zada udarac. Ponekad nam život izmakne iz ruku: nenadani događaji poput iznenadne bolesti, smrti voljene osobe, rastanka ili gubitka posla teško nas pogode, toliko da nas sasvim poremete, da nas „zamrznu“. Takva razdoblja izopštenosti iz uobičajenog toka života usamljenička su i neočekivana.Ketrin Mej nas u ovoj dirljivoj ličnoj ispovesti, prožetoj pričama iz književnosti, mitologije i sveta prirode poziva da promenimo način na koji se odnosimo prema teškim periodima u svom životu. Pripoveda o preobražavajućoj moći odmaranja i usporavanja. Ona se ne bori protiv tuge već je svesno prihvata i otkriva da predah i povlačenje iz svakodnevice neguju naše biće, pronalazi radost u tihoj lepoti zime i ohrabrenje u shvatanju života kao cikličnog, a ne linearnog kretanja. Poput svetovnog mistika, autorka stvara sopstvenu filozofiju i s nama deli svoje strategije preobražavanja teških životnih razdoblja, one zime u nama koja prethodi pojavi novog godišnjeg doba, novog života.„Autorka pokazuje da postoji dostojanstvenost u povlačenju, primirivanju, prepuštanju životu da nas vodi, dopuštanju sebi da se oporavimo u tišini tame.“ — Wall Street Journal„Pišući o teškom periodu kroz koji prolazi, Ketrin Mej nam priča kako da prihvatimo i izdržimo nedaće, čak da pronađemo zadovoljstvo u njima.“ — People Magazine „Ketrin Mej unosi poetsko viđenje i neočekivanu komediju u ovo zanosno slavljenje teških perioda u životu.“ — London Observer
  • Ketrin Mej
    Zima u nama
    • 95
    • 51
    • 1
    • 3
    sr
    Книги
  • Lagunaдобавил книгу на полкуLaguna2 месяца назад
    Politika u zemlji „zbežalih“Politika. Korupcija. Pljačka naroda. Pozlaćivanje prostakluka. Svađa i ljubav sa velikim silama. Kult vođe. Istorijska bespuća. Ratovi. Nasilja. Ubistva i trovanja — licence to kill za političke protivnike. U knjizi Ko je ubio Jovana Skerlića Momčilo Đorgović sagledava dubok konflikt mlade i stare generacije pred sam početak Prvog svetskog rata, što je odredilo političku, privrednu i kulturnu sudbinu Srbije i njen identitet sve do današnjih dana. Veliki protivnik srpskih radikala Jovan Skerlić bio je ubeđen da njihov vođa Nikola Pašić mladu balkansku državu vodi u uništenje i ambis. I kada je u Narodnoj skupštini 1914. pozvao na opštu pobunu protiv njega i ondašnjih korupcionaša, umro je iznenada u 37. godini kao gromom pogođen. Mnogi su tada u Beogradu smatrali da je otrovan.Lik jednog od najznačajnijih srpskih književnih istoričara i kritičara posmatra se u ovoj knjizi u svetlu njegovog političkog angažmana i političke filozofije. Skerlić je bio Prometej, verovatno jedina ličnost u modernoj srpskoj istoriji koja je Srbima pokušala da donese vatru ne bi li osvetlili svoju pećinu i unapredili sebe i svoju zemlju, čedo sunca, kako ga je nazivala njegova supruga Klara.
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз